I UVOD
Kao i sve drugo, i gljive imaju tamnu stranu. Neke su otrovne, a ima ih i smrtonosnih. Pomenimo pupavke (Amanita phalloides, A. virosa, A. verna, i druge), planinsku koprenku (Cortinarius orellanus), cepače (rod Inocybe ), a ima ih, svakako, još. Da bismo koristili gljive za jelo moramo ih dobro poznavati, a naročito otrovne dvojnike jestivih gljiva. U vrednost ovog naizgled trivijalnog saveta uverili su se svi oni koji su, privučeni obiljem rodne godine, neoprezno pomešali jestive i otrovne gljive, i završili po bolnicama.

O identifikaciji gljiva - drugi put. Podstaknut nesrećnim povodom, ovde navodim ključ za identifikaciju vrste trovanja, i postupke prve pomoći. Zlu ne trebalo, neka se nađe pri ruci ako vam se desi taj baksuz da omašite u identifikaciji ili još gore ako učinite nedopustivo i pojedete gljivu za koju baš i niste sigurni koja je, ali...Za kraj ovog uvoda podsećam na narodnu mudrost:
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud. Zato knjige u šake...

II GLJIVE U ISHRANI
Gljive su kvalitetna hrana, nedovoljno zastupljena u našoj ishrani. One sadrže gotovo sve organske i mineralne materije neophodne organizmu čoveka. Pritom imaju visok procenat belančevina a nizak masti i šećera, što ih čini idealnom dijetalnom zamenom za meso. Po kvalitetu svojih belančevina ističu se vrganjevke i puhare. S gledišta ishrane, gljive se mogu podeliti na: jestive, uslovno jestive, nejestive i otrovne. Uslovno jestive su one gljive koje su kao sirove otrovne ali pripremljene na poseban način postaju jestive. Na primer, svi vrganji (rod Boletus) koji na preseku poplave sirovi su blago otrovni. Većina, ali ne svi, kuvanjem postaju neškodljivi, a ponekad i izvrsni.
Nejestive su gljive koje nisu škodljive, ali zbog svoje konzistencije (drvenaste, plutaste, žilave), ukusa (ljute, gorke) ili mirisa (rod Phallus , Russula foetens ), nisu upotrebljive kao hrana.

III TROVANJE GLJIVAMA
Nevolje sa gljivama ne moraju nastati zbog toga što su neke po prirodi otrovne. Jelo od gljiva može vam se pokvariti zbog predugog stajanja. Uobičajene mere opreza (ne jedite jelo od gljiva koje je stajalo duže od 24 časa u frižideru), uz podatak da su gljive lako kvarljive zbog visokog procenta belančevina koje sadrže, trebalo bi da budu dovoljni da spreče probleme. Upozoravam, takođe, da će gljive upiti mnogo masti ako ih pržite, i ako niste pažljivi dobićete masna, teška, i neprijatna jela.
Druga neugodna mogućnost je alergija. Obično se ogleda u stomačnim tegobama, ali postoje i izveštaji o alergijskim reakcijama pri udisanju spora i na dodir. Savršeno jestiva gljiva tako može da izazove velike probleme vama ili nekom od vaših gostiju. Za predupređenje ove opasnosti postoji standardna procedura koja se koristi prilikom probanja novih gljiva. Ako neku gljivu nikada niste probali, a identifikovali ste je kao jestivu, prvi put ćete pripremiti i pojesti samo nekoliko zalogaja da utvrdite njenu potpunu neškodljivost. Pritom treba sačuvati nekoliko svežih gljiva iste vrste da bi se u slučaju potrebe uradila još jedna identifikacija. Tek ako ovaj test prođe dobro, možete je jesti u većim količinama i mešanu sa drugim gljivama.
Kod uslovno jestivih gljiva vodićete računa o postupku kojim se uništavaju otrovne supstance. Najčešće je to prokuvavanje i treba voditi računa da ono bude dovoljno dugo tako da se otrovne supstance raspadnu.
Najzad, preostaju prava trovanja gljivama, od najblažih stomačnih tegoba do teških trovanja sa smrtnim ishodom. Navodim vrste trovanja i opise sindroma prema knjizi:

J. F. Ammirati, J. A. Traljuair, P. A. Horgen:
Poisonous Mushrooms of Canada including other inedible fungi,
Fitzhenry & Whiteside, Markham, (1985).

ODREĐIVANJE VRSTE OTROVA

Crvenilo lica i grudi, svrab, znojenje, ubrzano disanje, jako lupanje srca, strah. Ponekad vrtoglavica i povraćanje. Simptomi se javljaju ubrzo po uzimanju alkoholnih pića i lice na antabusni sindrom.

1. Trovanje koprinom
Simptomi nisu povezani sa uzimanjem alkohola ili nema crvenila.
1a) Javljaju se pola do tri sata posle konzumiranja gljiva.
1b) Simptomi ograničeni na probleme organa za varenje: gađenje, povraćanje, proliv, ili grčevi u stomaku.

2.Trovanje gastrointestinalnim iritantima
2a) Simptomi ukazuju na probleme centralnog ili perifernog nervnog sistema. Može uključiti i probleme organa za varenje.
2b) Simptomi ukazuju na jaku stimulaciju parasimpatičkog nervnog sistema: znojenje, slinjenje, suzenje, sužene zenice, spor puls, grčevi u stomaku. Nema znakova uticaja na centralni nervni sistem.

3. Trovanje muskarinom
3a) Simptomi ukazuju na uticaj na centralni nervni sistem: zbunjenost i iracionalno ponašanje, delirijum, slaba koordinacija pokreta, halucinacije.
3b) Simptomi drogiranosti (LSD): nagle promene raspoloženja, halucinacije, izmenjena percepcija boja.

4. Trovanje halucinogenima
4a) Simptomi nisu karakteristični za pravu drogiranost: vrtoglavica, delirijum, nekoordinisani pokreti, zbunjenost, tupost (kao kod teškog pijanstva), sa ili bez halucinacija, ponekad na početku uzbuđenost koja se menja u pospanost.

5. Trovanje muscimolom ili ibotenskom kiselinom
5a) Simptomi se javljaju tek posle 6 ili vise časova posle konzumiranja gljiva.
5b) Simptomi nalik akutnoj hemolitičkoj anemiji: povraćanje, glavobolja, drhtavica, jeza, groznica, bolni grčevi ili žutica. Simptomi uticaja na centralni nervni sistem: nekontrolisani grčeviti pokreti, delirijum ili koma. Ponekad oštećenje jetre.

6. Trovanje monometilhidrazinom
6a) Početni simptomi uključuju povraćanje, uporne prolive, jak bol u stomaku i javljaju se vise od 10 časova nakon konzumiranja gljiva. Spoljni znaci hepatitisa i nefritisa javljaju se posle 2-4 dana.

7. Smrtonosno trovanje amatoksinima i slicnim otrovima

IV TROVANJE AMATOKSINIMA I ORELANINOM

Amatoksini su najopasniji otrovi kod gljiva i zato treba dobro poznavati gljive koje ih sadrže. To su pre svega pupavke (iz roda Amanita ) i male sunčanice (iz roda Lepiota) koje sadrže alfa-, beta- i gama-amanitin, planinska koprenka (Cortinarius orellanus) koja sadrži orelanin kao i još neke gljive iz rodova Conocybe i Galerina . Ponekad je dovoljna jedna oveća gljiva za smrtan ishod.
Simptomi trovanja pojavljuju se kasno, i posle 6 časova od konzumiranja. Gljive su dotle uglavnom svarene i otrov je već dospeo u krv. U toj situaciji bolesnik se mora što hitnije dopremiti u bolnicu i prepustiti brizi lekara.
Prvi simptomi su uporno povraćanje i proliv uz intenzivan bol u stomaku i grčeve u nogama. Nastupa teška dehidracija koja može dovesti do smrti već u toj fazi. Ako bolesnik preživi, nastupa kratko poboljšanje.
Posle 4 do 11 dana sledi teško oštećenje jetre, a zatim otkaz rada bubrega. Moguće su disfunkcije i drugih organa. Efikasan protivotrov nije poznat.
Prva pomoć se sastoji u davanju velike količine tečnosti da se spreči dehidracija.
Šanse za preživljavanje zavise od količine unetog otrova.

V  TROVANJE MONOMETILHIDRAZINOM

Prolećna moždanica (Gyromitra esculenta ) sadrži otrov giromitrin koji na umerenoj temperaturi kuvanja prelazi u monometilhidrazin. Pri visokoj temperaturi giromitrin (i monometilhidrazin) raspadaju se na neotrovne sastojke.
Prvi simptomi su gađenje i uporno povraćanje koji nastupaju 7-10 časova po konzumiranju gljiva. Bol u stomaku i grčevi su takođe uobičajeni. Bolesnik često ima redak ili krvav proliv. U teškim slučajevima nastupa oštećenje jetre, žutica, groznica, vrtoglavica i gubitak orijentacije. Smrt može nastupiti posle 2 - 4 dana.
Obolelog treba što pre odneti u bolnicu. Za lečenje se ponekad koristi piridoksin hidrohlorid, jedan oblik vitamina B6.

VI  TROVANJE MUSKARINOM

Muskarin je otrov koji je dobio ime po muhari (Amanita muscaria) iako muhara sadrži samo tragove muskarina i otrovna je jer poseduje druge materije. Najveće koncentracije muskarina sadrze gljive iz roda cepača (Inocybe), male, bele grlašice (rod Clitocybe ) i zavodnica (Omphalotus olearius). Na ludaru (Boletus satanas), bljuvaru (Russula emetica) kao i još na neke gljive se sumnja da sadrže muskarin. Muhara (Amanita muscaria) i panterovka (A. pantherina) sadrže muskarin u tragovima i otrovne su zbog drugih sastojaka.
Prvi simptomi trovanja muskarinom pojavljuju se 20 minuta po konzumiranju gljiva: muka, povraćanje i proliv. Srećom, povraćanjem se izbacuje dobar deo otrova. Bolesnik oseća bolnu potrebu da mokri, obilno se znoji, suzi i slinavi, zenice mu se suzavaju a oseća i teškoće u disanju zbog suzenja grla i obilnog lučenja sluzi. Vidno polje mu je zamagljeno, krvni pritisak smanjen, a ponekad se javljaju teškoće u radu srca. Nema grčenja mišića, delirijuma i zbunjenosti. Kod teškog trovanja, smrt može nastupiti zbog nedovoljne količine kiseonika koja dolazi u mozak zbog delovanja muskarina na srce i krvni sistem.
Protivotrov za muskarin je atropin, i on u potpunosti blokira njegovo dejstvo. Zato je važno bolesnika što pre dovesti lekaru. Prva pomoć je u izazivanju povraćanja.

VII  TROVANJE MUSCIMOLOM ILI IBOTENSKOM KISELINOM

Muscimol, muskazon i ibotenska kiselina su srodni otrovi koji se nalaze u muhari (Amanita muscaria) i panterovki (A. pantherina). Zbog svojih halucinogenih svojstava muhara je nekad korišćena kao droga. Na primer u Rusiji.
Prvi simptomi trovanja se javljaju 20-90 minuta posle konzumiranja gljiva, zavisno od unete količine. Simptomi uključuju: vrtoglavicu, delirijum, nekoordinisane pokrete, zbunjenost, tupost (kao kod teškog pijanstva), sa ili bez halucinacija, ponekad na početku uzbuđenost koja se menja u pospanost. Ako se bolesnik uznemirava može ispoljiti napade gneva. Simptomi obično nestaju posle 12 časova, a bolesnik se ne seća šta se sa njim dešavalo. Potrajaće još nekoliko dana pre nego što se bolesnik oporavi. Smrtni ishod je redak i ograničava se na slučajeve unošenja velikih količina otrova ili ako postoji neka druga bolest.
Efikasan protivotrov nije poznat. Bolesnika što pre odvesti lekaru. Atropin je kontraindikovan.

VIII TROVANJE HALUCINOGENIMA

Gljive rodova Panaeolus i Psilocybe sadrže halucinogene supstance psilocibin i psilocin, kao i druge srodne materije. Neke od ovih gljiva korišćene su za religijske ceremonije u Meksiku i Srednjoj Americi.
Prvi znaci trovanja javljaju se ubrzo po konzumiranju gljiva. To su: gađenje, vrtoglavica, slabost, bolovi i grčevi mišića, jeza, uznemirenost i obamrlost usana. Uskoro nastupaju vizuelne i slušne halucinacije, suzenje, znojenje, smanjena koncentracija i pažnja, sporo mišljenje i osećaj nerealnosti. Bolesnik oseća euforiju i usporen protok vremena. Posle 2-3 časa ovi efekti prestaju. U sledećih desetak časova moguća je pojava glavobolje, zamora i povučenosti. Iako obično nije smrtonosno, drogiranje ovim gljivama nosi izvesne opasnosti. Neke od gljiva iz pomenutih rodova mogu sadržati druge otrove, a nije uvek lako izvršiti tačnu identifikaciju.
Naročito je opasno ako ove gljive jedu deca. U nekim državama (SAD) posedovanje gljiva sa halucinogenim supstancama je kažnjivo. Protivotrov nije poznat.

IX  TROVANJE GASTROINTESTINALNIM IRITANTIMA

Narodski rečeno to znači da ste pokvarili stomak. Mnoge supstance mogu biti uzrok, a simptomi su od blagog gađenja do jakog stomačnog bola praćenog povraćanjem i prolivom. Javljaju se 15 minuta do 4 sata posle konzumiranja gljiva. Smrtni slučajevi su retki. Oporavak je spontan. Prva pomoć se sastoji u izazivanju povraćanja. Preporučuje se oporavak pod nadzorom lekara.

Dajemo kraći spisak gljiva kojima se možete otrovati (stepen trovanja ide od blagog do smrtonosnog):
- Agaricus placomyces, A. radicatus, A. xanthoderma (sa varijetetom A. meleagris). Razlikujete ih od ostalih sampinjona po mirisu na karbol i jarko žutoj boji na dnu drške.
-Ludara (Boletus satanas).
-Više drugih vrganja (Boletus calopus , B. erythropus , B. luridus ...) su otrovni ako se jedu sirovi.
-Žučara (Tylopilus felleus).
-Obična sumporača (Hypholoma fasciculare).
-Tupavice (rod Hebeloma).
-Olovasta rudoliska (Entoloma lividum = Rhodophyllus sinuatus). Ponekad smrtno opasna. Postoji mogućnost zamene sa đurđevačom.
-Niska rudoliska (Entoloma rhodopolium = Rhodophyllus rhodopolius).
-Leopardovka (Tricholoma pardinum). Ponekad smrtonosna.
-Vretenasta vitezovka (Tricholoma sejunctum).
-Zavodnica (Omphalotus olearius i varijeteti).
-Većina ljutih i gorkih mlečnica (rod Lactarius).
-Bljuvara (Russula emetica).
-Kozja koprenka (Cortinarius traganus).
-Trobojna griva (Ramaria formosa).
-Krompirače (rod Scleroderma ).
To ne znači da se ne možete otrovati i gljivama koje nisu na ovom spisku već samo da je spisak suviše obiman, a za mnoge gljive se ne zna da li su otrovne ili ne.
-Obična uvijača (Paxillus involutus). Smatrana je jestivom, a onda je otkriveno da se nagomilava u organizmu, a ako je ima u dovoljnim količinama sprečava zgrušavanje krvi.

X  TROVANJE KOPRINOM

Kada se uz gnojištarku (Coprinus atramentarius) uzima alkohol dolazi do trovanja koje se opisuje kao antabusni sindrom. Trovanje potiče od koprina, supstance koja je derivat glutamina.
Simptomi se javljaju ubrzo po konzumiranju gljive i alkohola. Bolest počinje padom krvnog pritiska, crvenilom lica i prsa. Puls i disanje se ubrzavaju, javlja se muka, vrtoglavica i gađenje. Može se javiti i povraćanje i nesvestica. Jačina simptoma zavisi od količine gljiva i alkohola.
Trovanje obično ne zahteva lekarsku pomoć i prolazi bez posledica.

Iako su oblici trovanja isti, spiskovi otrovnih vrsta gljiva značajno se razlikuju od podneblja. Ovde su obrađene evropske vrste. Neke od vrsta koje se u Evropi smatraju jestivim mogu biti otrovne u Severnoj Americi. Da li su u pitanju iste vrste ili dvojnici manje je značajno. Važno je biti oprezan u primeni pravila koja važe za određivanje jestivosti. Obavezno koristiti lokalne priručnike! 

Dr Aleksandar Krapež
Svet gljiva, br.3  leto 1997.