Da bismo koristili gljive za jelo moramo ih dobro poznavati, a naročito otrovne dvojnike jestivih gljiva. U vrednost ovog naizgled trivijalnog saveta uverili su se svi oni koji su, privučeni obiljem rodne godine, neoprezno pomešali jestive i otrovne gljive, i završili po bolnicama...
Pročitajte odličan tekst Dr Aleksandra Krapeža koji je o gljivama učio od Darila Grunda (Darryl W. Grund), prof. biologije na univerzitetu Akadija u Kanadi 1983. godine.  - link

Aleksandar Krapež je rođen 1950. u Zemunu. Doktorirao iz oblasti matematike 1980. godine. Od 1973. radi u Matematičkom institutu SANU na naučno-istraživačkim poslovima, trenutno kao naučni savetnik. O gljivama je učio od Darila Grunda (Darryl W. Grund), profesora biologije na univerzitetu Akadija (Acadia University) u Kanadi 1983. godine i u više prilika posle toga. Bio je njegov asistent 1992. godine na istom predmetu - Taksonomija gljiva. Od 1996. je saradnik Istraživačke stanice Petnica za oblast mikologije. Član je Izvršnog odbora Mikološkog društva Srbije (u drugom mandatu) i počasni član Gljivarskog društva Valjevo.
Zadužen je za gljive u okviru Odseka za ishranu i preživljavanje u prirodi Planinarskog saveza Beograda (popularno: Sremuš). Član je redakcije časopisa Svet gljiva.
Koautor je knjige Carstvo gljiva (Građevinska knjiga, 1998, ISBN 86-395-0353-2).
Stalni je saradnik časopisa Svet gljiva, Šume, Dobro jutro i almanaha Poljoprivredni kalendar. Održao je više desetina popularnih predavanja na razne teme iz oblasti mikologije širom Srbije a jedno i u inostranstvu (Bazel, Švajcarska). Sarađivao u organizaciji desetak izložbi gljiva (Beograd, Divčibare, Pančevo, Banja Koviljača, Iriški Venac, Obrež, Krepoljin itd.) i više prezentacija jela od samoniklih gljiva (Bazel, Hotel Interkontinental - Beograd, Institut Dr Simo Milošević - Igalo, Dom omladine - Pančevo, Kragujevac, Kopaonik, Kanjiža, Sremski Karlovci itd).
Dr Aleksandar Krapež je na Danima gljiva u Mrkonjić Gradu 2006. i 2007. godine održao vrlo popularna i posjećena predavanja o gljivama.