Specijalni rezervat prirode "Zasavica" nalazi se u Srbiji, u blizini Sremske Mitrovice. Zasavica je zaštićena radi očuvanja prirodnog vodotoka i vlažnih staništa sa značajnom raznovrsnošću flore i faune i prisutnim prirodnim retkostima i ugroženim vrstama. Od 2006 uspostavljen je  i monitoring istraživanja gljiva koji je povjeren dvojici istraživača (Cvijanović i Stanković). Jedan od njih, Marko Cvijanović - diplomirani ekolog, podijelio je sa nama rezultate tih istraživanja. Gljive su dugo vremena bile smatrane biljkama, da bi se po savremnim klasifikacijama svrstale u...

posebno carstvo Mycota - gljiva. Ono što gljive razlikuje od ostalih carstava je specifična ćelijska struktura - hife koje povezivanjem daju miceliju. Za razliku od biljne ćelije ćelijski zid gljiva izgrađuje hitin sastojak ćelijskih struktura insekata), i prisustvo melanina koji je karakterističan za životinjske ćelije.

Istraživanja gljiva na Zasavici su do 2005. godine vršena sporadično i jedini podaci do tada nalaze se u dve publikacije (Zbornika radova Monografija Zasavica 2001–grupe autora: Matavulj et.al. i Vodić kroz živi svet Zasavice, autora: Stanković,M. 2006) i tu je opisano oko 30-ak vrsta.
Od 2006 god. uspostavlja se monitoring istraživanja gljiva u Rezervatu (Cvijanović i Stanković) da bi sa 2007 godinom broj determinisanih vrsta iznosio 152 vrste a spisak je objaveljen u zborniku radava Naučnog skupa Zasavica 2007. Nakon opsežnog letnjeg istraživanja tokom 2008 godine broj determinisanih vrsta sada iznosi 250 vrsta gljiva. Interesanto je pomenuti da na teritoriji rezervata rastu sledeće jestive vrste:

• Auricularia auricula-judae - judino uho,
• Agaricus silvaticus - šumarica,
• Agaricus campestris - poljski šampinjon,
• Agaricus abruptibulbus - požutica,
• Agrocybe aegerita - jablanovača,
• Leucoagaricus leucothies - turkinja,
• Macrolepiota procera - sunčanica,
• Macrolepiota rhachodes - kuštrava sunčanica,
• Armillaria tabescens - puza,
• niz vrganjevki iz rodova Boletus, Xerocomus, Leccinum i Gyropurus,
• Cantharellus cibarius - lisičarka,
• Lentinus tigrinus - tigrovača, 
• Laetiporus sulfureus - šumsko pile,
• Polyporus squamosum - škipavac,
• Marasmius oreades - vilin klinčić,
• Flammulina velutipes - panjevčica,
• Pleurotus ostretus - bukovača,
• Coprinus commatus -velika đubretara,
• Lycoperdon giganteum -velika puhara,
• Morchella sp.,
• Calocybe gambosa - đurđevača,
• Lactarius delicosus - rujnica,
• Lactarius piperens - paprenjača,
• Rusula virescens - golubača i druge. 

Kod jestivih gljiva treba paziti da se ne unese prevelika količina gljiva pogotovo kod osoba koje ne jedu često gljive može izazvati trovanje ili da jednostavno neka vrsta ne prija određenim osobama usled prevelike osetljivosti stomaka (kao i specifične biohemijske reakcije u organizmu). Neozbiljno bi bilo i pomisliti da na teretoriji Rezervata ne rastu i otrovnice, ali ima ih malo. Neke od njih su dovoljne da izazovu i vrlo ozbiljna trovanja pa i smrtni ishod (Amanita phalloides - zelena pupavka, Amanita pantherina - panterovka, Inocybe sp. - cepače) ili manje ozbiljnih probavnih smetnji (roda Scleroderma - krompirača).
Nijedno trovanje nije bezazleno, tako da treba biti izuzetno obazriv sa branjem pečuraka pogotovo ukoliko ste amater! Otrovnice koje takođe rastu na tereitoriji rezerveta, a izazivaju lakše oblike trovanja su:

• Hypholoma fasciculare - sumporača,
• Omphalotus olearius - zavodnica,
• Agaricus xantoderma - otrovni šampinjon,
• Amanita verna - bela pupavka, Pluteus salicinus,
• Lyophillum conatum - bela strštenica,
• Panaeolus sphinctinus - zvonoliki smetlištar i druge

Naravno da je najveći broj nejestivih saprofita, tj gljiva koje su oko nas i kao sve ostale razlažu organsku masu pa ukoliko razlažu na još živom drveću onda se označavaju i parazitima. Mnogi autori kažu da su najlepše ujedno i najotrovnije gljive; ukoliko bi pričali o Amanitama (preslicama ili pupavkama) ili Gyromitra (hrčcima). Neke od zaista lepih gljiva, a rastu na teritoriji rezervata su: Sarcoscypha coccinea - crveni pehar, koralke iz roda Ramaria i vrsta Clavulina coraloides, sitne gljive rodova Marasmilleus i Marasmius, Xylaria polymorfa i Xylaria longipes (đavolji prsti),  Geastrum sp. (zvezdače), Lycoperdon perlatum (tikvasta puhara), Hygrocybe coccinea (crvena vlažnica), Cyantus striatus (kotarica), neki Coprinus-i koji pri propadanju na čudne načine uvijaju šešire dok se pretvaraju u mastilo. Tu su i trobojke - ćureći rep (Tremetes sp i Heterobasidium annosum), grmovi Grifola frondosa  (žečijeg žbuna), kao i lekovita Ganoderma lucidum  (hrastova sjajnica).

Zakoni u Srbiji koji se odnose na zaštitu gljiva odnose se na promet i količinu branja gljiva. Prema naredbi o kontroli sakupljanja i prometa divljih biljaka i životinja. Prema Biodiverzitetu Jugoslavije (1995) spisak izdvojenih makromiceta od međunarodnog značaja broji 73 vrste. Od toga na teritoriji rezervata je pronađeno 8 (10) vrsta i to:

• Cortinarius orellanus,
• Geastrum nanum,
• Hericium clathroides,
• Inonotus hispidus,
• Omphlalotus olearius,
• Grifola frondosa,
• Ramaria rormosa i
• Boletus sp..

Zasigurno se zna da na teritoriji Rezervata raste Boletus aureus, ali zbog starosti i stanja pojedinih uzoraka sumlja se na prisustvo B. regius i B. appendiculatus. Sve gljive izuzev B. regius i Geastrum nanum, po IUCN kategorišu se u C klasu ugroženosti, što znači da je - vrsta rasprostranjena na širokom prostoru ali rasute, nepovezane populacije, ponegde je nestala - srednji nivo zaštite. Vrsta G. nanum kategoriše se u B klasu ugroženosti - vrsta koja je ugrožena na velikom prostranstvu, evidentirano je postojano opadanje brojnosti , u nekim zemljama iščezla vrsta, potrebna zaštita visokog intenziteta. Vrsta B. regius se kategoriše u A klasu ugroženosti - vrsta kod koje brojnost populacija rapidno propada na velikom prostranstvu, u mnogim zemljama iščezla vrsta, potrebna zaštita najvećeg intenziteta.

Marko Cvijanović

Kompletan spisak možete preuzeti sa linka za download
Ukoliko želite saznati više o SRP "Zasavica" posjetite zvaničnu stranicu klikom ovdje.